Nedelja, Mart 18, 2012
Nedelja.
Prva, srećna nedelja. Čim ustadoh, otvorila sam laptop, ukucala svoju blago retardiranu šifru od account-a, koju i dalje imam iako je Boris (moj ''mili'' brat) zna, pustila KC Blaze-ove remixe na koja sam se napalila sinoć.
Glad me je odvela do kuhinje u kojoj sam srela Borisa koji je, klasično, na kompu i kuca nešto. Ništa novo. Doručkovala i vratila se u sobu razmišljajući da l' da zapalim pljugu iako neću imati love da kupim novu kutiju danas. Odustala sam od te ideje.
Kafa?
Ipak ne. Proveravam Fejs, nema nikog, kapiram da su svi i dalje u krevetu od sinoć. Za razliku od mene, bar neko ima društveni život.
Osećala sam se mnogo bolje ove nedelje nego u poslednje 2-3. Inače, mrzim nedelje. Prezirem.
Kao i svaka osoba koja se i dalje školuje. Sutra škola, ceo dan učenje i ta sranja.
Čitav život se vadim na inteligenciju i talenat, mislim da bih trebala da zagrejem stolicu malo, pošto sam u potpunosti sigurna da prijemni nije uopšte lak.
Da, osmi razred sam.
Ne osećam se tako i ne izgledam tako.
Možda zato što sam odrasla sa dva starija brata. Ubija me to što sam zrelija od svih. I ceo dan ozbiljna. Retko šta me nasmeje. Iskreno.
Što se tiče pljugi, a jebi ga, nisam ni prva ni poslednja koja je propušila u osmom. (Bar se nadam)
Niko ne zna sem moje internet-gej-drugarice koju volim najviše na svetu iako sam je ukupno jednom u životu videla.
Svaki dan se čujemo, kad imamo vremena gledamo na Skajpu, nismo jako udaljene jedna od druge ali šta da radimo kad i jedna i druga imamo nepodnošljivo stroge roditelje.
Idem u razred sa najgorim mogućim osuđujićim kučkama koje ne rade ništa osim ogovaranja. Da imam priliku, nož bih im zabila u leđa, satarom iseckala udove, spalila a pepeo prosula u neki okean. Slatko, zar ne? :)
Ni manjeg grada ni više kučki, pička im materina.
Da se vratim na nedelju.
Čekam samo da kažu ''Hajde Emilija, spusti lap top dole i idi uči.''
Da mi je neko dao 10 dinara za svaki put kad sam to čula bila bih milioner, kunem se.
Hvala Bogu, pa sam sama na spratu tako da skoro nikad ne učim nego zapalim pljugu i čitam.
Zato i imam takve ocene. Ne d'o Bog da mi keva uđe u školu da vidi ocene. Moli se za mene, čitaoče ovog bloga, moli se molim te, potrebno mi je.
...
Hvala. :D
'Ajde odo' da popušim jednu. Ćaoćao. :)
